Ратарско раније ратарско – сточарско, сеоско насеље разбијеног типа, у долинама Витовнице (48 km), Црновршке и Петршке реке, 12 km северо-источно од Петровца на Млави.
Површина атара износи 6.713 ha. У атару и селу има више извора: Фонтењ ла Слањенцилор, Фонтењ ла Башчиј, Фонтењ ла Школа, Фонтењ ла Зарјоњ, Фонтењ ла Петрже, Фонтењ Јерк и Фонтењ ла Јакоб, од којих последња два „лече од очију и грознице“.
Простире се у висинској зони 150-350 m. Обједињује 14 целина (Бачева, Бељетин, Брезивица, Црни врх, Црвени Поток, Доња и Горња Кршка река, Огрез, Претрже, Рановац село, Велика и Мала Слана, Велики поток и Зебац).
У атару су пронађени многобројни трагови старина (остаци насеља на вису Краку Пери у Слани, у Стануловцу, поред пута ка Мелници, селишта око Бољетина, Петрже поља и Орљева Виса и др.). Писани извори из 1467. године бележе село Слани (2 куће), које се у атару одржало до данашњег дана, а Рахановац се наводи 1733. године (60 домова- „људи сут Власи под комором“).
До 30-их година XX века Рановац је популационо највеће насеље на територији данашње општине Петровац на Млави.
У прошлости експлоатисан је угаљ. Угљенокоп лигнита „Рановац – Караула“ почео је са радом пре I светског рата (по познатим подацима радио је и 1924. године), а истовремено (1912) је експлоатисан и камени угаљ у Борогином потоку (затворен, па активиран током II светског рата). Као „ратни“ рудник помиње се и угљенокоп лигнита „Беле Воде“.
Становништво је влашко (слави Св. Николу, Петковицу, Св. Аранђела, Велику Госпојину, Св. Алимпија, Ђурђиц, Митровдан, Св. Јована и др.; заветине Ђурђевдан и Петровдан), пореклом из Ердеља (Карансебеш, Сокол, Алмаш и др.), Влашке (Ђурђево), Црне Реке (Кривељ, Злог, Брестовац), Баната (Лугош), Тимочке крајине, Шумадије (Церовица), Ресаве и Мораве (Трњане и Витежево). Индекс демографског старења креће се у распону од 0,6 (1961) до 1,2 (1991).
Православна црква Св. Петра и Павла (црквена слава Тројице), подигнута 1875/76, проглашена је спомеником културе.
Струју добија 50-их година XX века, асфалтни пут 1970/71, телефонске везе 1989. године, а водом се снабдева из копаних бунара, са каптажа и извора.
Има осморазредну Основну Школу „Јован Шербановић“ (почела са радом 1845. године), дом културе, манифестацију (од 1995. године) „Рановачки летњи сусрети“ (4. август), затим "Караула" (прве недеље августа) које окупљају мештане и локално становништво на привременом раду у иностранству (Швајцарска највише и осталих ЕУ земаља), ветеринарску амбуланту (1953), здравствену станицу (1979), Земљорадничку задругу „Бољи живот“, Фабрику за производњу ракије и винских дестилата (1977), локалну пијацу (пијачни дан-уторак) и др.
Представља гравитационо средиште за два насеља – Кладурово и Манастирицу.
